Kako je veliko i predivno „biti Crkva“, biti dio – ud – tog otajstvenog Tijela Kristovog. Isus nas je učinio svojima, pritjelovio nas je k sebi i učinio nas dionicima njegovog zajedništva s Ocem i Duhom Svetim. To nam daruje u Crkvi.
Kada je poslao svojim apostolima Duha Svetoga, oni su bili zajedno. Ali još netko bio je s njima. Netko tko je hrabar, netko tko nije pobjegao kad je došla muka i križ, netko tko je ostao do kraja vjeran. To je Majka Marija. Isusova, ali i naša.
Isus je znao da nećemo moći sami, ni ti ni ja. Znao je da ćemo se sami vrlo lako i brzo pogubiti, izgubiti.
Zato nam je darovao Majku, zato je njoj za tebe i mene rekao: Majko, evo ti sina… evo ti kćeri…
Ali rekao je tebi i meni: Evo ti Majke!
Znao je Isus da će doći i naše kalvarije kojih ćemo se preplašiti, pa nam je dao Mariju da nas vodi, da nas hrabri. Bez Marije ne možemo. Da možemo Isus je ne bi učinio i našom Majkom, ne bi nam je darovao.
Toliko oluja udara na Crkvu, ali Isus je rekao: …ni vrata paklena neće je nadvladati… Marija je zato tu, ona se majčinski brine. U Crkvu je utkano majčinstvo. Crkva je naša majka jer je Marija Majka Crkve. Uzmimo Majku k sebi svaki dan iznova i dopustimo joj da nas vodi, da se brine za nas.
don Mirko Šakić